Da li ste znali da je postojao hrišćanski svetac koji je proveo čak trideset i sedam godina na jednom stubu
Simeon Stajlit je živeo krajem četvrtog i početkom petog veka i ne postoji nijedan svetac u hrišćanstvu za koga se vezuje veća nota misterije i ushićenja. Ako za nekoga sveca može da se kaže da je zaštitnik „svetih budala“, onda je to sveti Simeon. Pripoveda se da je stajao na stubu u sredini hrama tridest i sedam godina. Simeon se seli na brdo iznad Telanisosa na kome je potom izgrađen hram u njegovu čast. Stub koji je prvobitno napravio bio je visine od tri metra. Mnogi istoričari su tumačili Simeonovu želju da stoji ili sedi na stubu kao nasleđenu od pagana koji su milenijumima pre hrišćanstva improvizovali falusna božanstva u obliku stuba i penjali se na njih. Kasnije je stub povećan na jedanaest metara, da bi njegova konačna visina iznosila osamnaest metara sa platformom od dva kvadratna metra. Sve u svemu, Simeon je proveo trideset sedam godina na platformi, izložen oštrim zimama i jarkim letima. Istoričari kažu da je uzimao hranu jednom nedeljno i da mu je to omogućavalo gipkost tela. Za vreme verskih festivala je stajao po celu noć sa rukama uzdignutim ka nebu.
Dozvoljavao je samo najbližim saradnicima priđu platformi kako bi mu dostavljali hranu ili vodu. Poslepodneva je provodio u debatama sa vernicima koji su sedeli u podnožju stuba. Od zalaska sunca pa do ranih popodnevnih sati sledećeg dana posvetio bi se molitvama. Spavao je oko dva sata dnevno. Opisan je kao neko ko ima vedar duh i često se šali u razgovoru sa vernicima. Majci, koja ga je posle više godina pronašla, nije dozvoljavao da se popne na platformu i kada je ona umrla, zatražio je da je sahrane u podnožju stuba kako bi ostali i dalje zajedno.
Njegova slava je bila ogromna za života kao i posle smrti. Istoričar Evagrius opisuje momenat kada je Simeon ispustio dušu kao veliki događaj u kome je ogromna i blještava zvezda osvetlila čitavu Siriju, pojavljujući se i nestajući nekoliko puta. Pesnikinja Gertruda Bel koja je posetila manastir 1905. godine opisuje „veliko oko koje se pretvorilo u zvezdu iznad arkada hrama“.
Autor: Srđan Marković
Foto: Pinterest
Comments